U fokusu - Srbija

Pomoć za korak s Evropom

Srbija će od 2014. do 2020. dobiti oko milijardu i po evra bespovratne pomoći iz evropskih pretpristupnih fondova. Evropska pomoć po ulasku u Uniju višestruko je veća, zbog čega zemlje zapadnog Balkana traže više novca za vreme pregovaranja, a manje po ulasku u EU.

Prema predlogu novog budžeta Evropske unije, Srbija će od 2014. do 2020. dobiti oko milijardu i po evra bespovratne pomoći iz evropskih pretpristupnih fondova, odnosno nešto više od 200 miliona evra svake godine.

U Briselu kažu da je uspeh to što će se u vreme štednje zadržati dosadašnji nivo pomoći, ali Srbija i druge zemlje Balkana traže da se evropski fondovi upotrebe na novi način.

IPA fondovi zamišljeni su kao pomoć za poslove koji zemlju vode u Evrposku uniju - od izgradnje puteva i poljoprivrede do obuke državne administracije.

Gerhard Šuman Hicler iz Direktorata za proširenje Evropske komisije kaže da je ukupan iznos za perod od 2014. do 2020. godine 12,5 milijardi evra, koji će biti podeljeni između zemalja.

"Konačan iznos će odreti Evropski parlament i zemlje članice. Srbija, koja sada dobija oko 200 miliona, dobijaće nešto više od 200 u sledećem periodu", kaže Hicler.

Iznos od 12,5 milijardi evra, inače, predstavlja samo jedan odsto ukupnog budžeta Evropske unije. Vušestruko veće sume su na raspolaganju tek po ulasku u Uniju. Siromašniji regioni tada mogu da koriste novac iz takozvanih strukturnih fonodova kako bi uhvatili korak sa evropskim prosekom.

Kasniji ulazak u Evropsku uniju ima svoju cenu i u novcu, jer na svaki euro koji je u prošlom budžetu izdvojen za Srbiju, u Bugarskoj je izdvojeno skoro 10. Srbija i drugi na Balkanu smatraju da u sledećem budžetu tu razliku treba smanjiti.

Nova pravila igre?

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da je zbog toga od suštinskog značaja da se promene pravila igre tokom sledeće finansijske prespektive, kako ne bismo na političkom planu bili još dosta od učlanjenja, a na finansijskom planu na veoma niskom nivou transfera iz evropskog budžeta.

Umesto da evropska pomoć stagnira sledećih godina, a onda sa ulaskom u Evropsku uniju preko noći poveća 10 puta, predlog je da ona raste postepeno u okviru iste sume. To bi značilo više novca za vreme pregovaranja, a manje po ulasku u Uniju.

Poslanik u Evrpskom parlamentu Hanes Svoboda kaže da mnoge zemlje uđu u Evropu, dobiju mnogo novca, ali ne mogu da ga apsorbuju, jer nemaju dovoljno kapaciteta.

"Neki možda i računaju sa tim da se novac izdvoji, a onda ne utroši, ali pravednije je i efikasnije dati više tokom pregovora, umesto velikog skoka, ali tek posle ulaska u EU", ističe Svoboda.

Iako nailazi na odobravanje, u Briselu kažu da će tu ideju najteže prihvatiti zemlje članice, jer bi to značilo da bi sutra trebalo izdvojiti nešto što bi inače došlo na dnevni red tek za sedam ili osam godina.